Sadržaj   |    Kontakt   |     

  > sindikat telenor

Naslovna |  Obaveštenja |  O nama |  Dokumenta |  Ponude za vas | 

 

Obaveštenja / Aktuelne Vesti

Jaka kapitalistička privreda i snažan sindikat

Iz prirode je poznato da mnoge otrovne biljke služe kao osnova za izradu lekova u farmaceutskoj industriji. Ista biljka je i otrov i lek. Ovaj princip, verovali ili ne važi i u privredi i to u privredi najrazvijenijih zemalja sveta, tvrde stručnjaci i upozoravaju na budnost. U bogatim privredama postoji socijalno partnerstvo Vlade, sindikata i poslodavca. Postojanje tripartizma i socijalnog dijaloga omogućuje zaposlenima sigurnost i zaštitu svih interesa iz radnog zakonodavstva. Kako je izgradnja tripartizma i socijalnog dijaloga ozbiljan i dugotrajan proces, u bogatim privredama ovaj proces podržava nevladin sektor, instituti, univerziteti i drugi.

Svi oni funkcionišu po principima uzajamnosti i solidarnosti, jer je odavno naučena lekcija da samo snažan sindikat može biti delotvoran. Snažan sindikat podrazumeva masovnost, profesionalnost i finansijsku sigurnost. Zemlje u tranzicionom procesu, koji je izuzetno složen, teško i dugotrajno formiraju profesionalan, masovan i finansijski stabilan sindikat, jer, uvek, kao po pravilu u ovim zemljama zaposleni ne prepoznaju značaj sindikata. Ovo se u najvećem broju dešava visokoobrazovanim stručnjacima koji misle da su sami sebi dovoljni, ulažu u svoje usavršavanje i slede koncept doživotnog usavršavanja, isključivo na ličnom planu. Kada se suoče sa eksploatacijom i nepravdama na poslu-kasno je, jer su zanemarili i potcenili da konkurencija u tržišnoj areni, novi poslovni procesi i nove tehnologije zahtevaju i koncept doživotnog usavršavanja sindikalnog delovanja i zastupanja, uz obaveznu javnu promociju radnih, socijalnih i sindikalnih prava radnika. Princip-ista biljka je i otrov i lek, prepoznat je u visokorazvijenim zemljama i brižno se neguje i razvija, jer je samo "Zadovoljan radnik - dobar radnik." Suočavajući se sa svakodnevnim problemima na poslu i u porodici, svako razmišlja šta bi mogao da promeni da bi on lično bio zadovoljniji. Kvalitet života mora da se posmatra kroz prizmu subjektivnog života. Čovek koji je zadovoljan svojim životom ima kvalitetan život. Ljudi su svojim radom nezadovoljni zbog različitih elemenata kao na primer: loših radnih uslova, nezdrave radne okoline, nesigurnosti, loših plata, ali ih zadovoljnima neće učiniti jednostavno uklanjanje ovih navedenih problema, iako većina smatra da je direktno zadovoljenje navedenog samo po sebi dovoljno. Naravno, oni greše.

Zadovoljnim ih može učiniti izazovan posao, mogućnost napredovanja, dobri međuljudski odnosi, kvalitetna komunikacija, a sve ovo znači mogućnost razvoja sopstvenih potencijala.

Svako istraživanje kvaliteta života koje želi dati kompleksne i primenljive rezultate trebalo bi da obuhvatiti, s jedne strane, subjektivnu procenu ljudi o kvalitetu sopstvenog života, karakteristike ličnosti ljudi, njihove vrednosti i naravno, objektivne pokazatelje kao što su materijalni, socijalni, zdravstveni, ekološki, obrazovni, kulturni, i ostali aspekti koji omogućavaju kvalitet života. Ono što čini ljude zadovoljnima na poslu (prema rezultatima istraživanja) je na prvom mestu uticaj na rezultate sopstvenog rada i zadovoljstvo kvalitetom i obimom obavljenog posla. Visoko mesto u ovome zauzima i status radnog mesta, struka i atmosfera koja vlada među ljudima u radnom okruženju, dobra radna atmosfera i ponos zbog pripadanja uspešnoj kompaniji, važni su faktori zadovoljstva rada. A zadovoljstvo na radu jedan je od najvažnijih faktora koji određuju ukupni kvalitet života.

Ovome se dodaje provereno iskustvo iz prakse: "Zadovoljan radnik je dobar radnik.", a to znači da od zadovoljstva na radu "profitiraju" i radnik i poslodavac. Samo profesionalno organizovan i profesionalno edukovan sindikat može dovesti u pravi odnos "profitiranje" i radnika i poslodavaca.

O neophodnosti postojanja ovih profesionalnih sindikata govori i međunarodno delovanje i saradnja »Evropskog ekonomskog i socijalnog veća«, » Američkog centra za međunarodnu radničku solidarnost«, UNDP – a i drugih.

Svi se udružuju, jer jedna lasta ne čini proleće ...